CINÉMA PRIVÉ

Paris, Texas

čet 28. februar 2013.

Prvo bioskopsko iskustvo: 1985. godine kada me je tata odveo na FEST da gledamo film „Paris, Texas“, Vima Vendersa. Imao sam osam i po godina i tada su mi se desile dve prve ljubavi, obe na prvi pogled.

Jedna je bila u bioskop, a druga u Nastasju Kinski. Obe su bile velike ali je druga bila veća jer je meni život uvek bio jači od filma.

Nastasja je moja prva filmska ljubav koja je trajala sve do pojave Patriše Arket u filmu „Lost Highway“, a koju je u današnje vreme zamenila Šarliz Teron(mada sa njom imam i nešto više, u skladu sa ozbiljnom životnom fazom kada je malo i sramota da se kaže da si zaljubljen u neku tamo apstrakciju sa ekrana).  

Kada smo tata i ja stigli u Sava Centar, baš pred sam ulazak u veliku salu, sreli smo ekipu Televizije Beograd koja je beznadežno čekala filmskog kritičara koji je imao zadatak da im predstavi svog favorita sa Festa za Dnevnik 3.

U tati,old school filmskom zavisniku videli su spas. Pristao je uz reči: „Tu sam, samo da ubacim sina u salu“. Ubacio me je u salu i šapnuo: „Dolazim za deset minuta, sedi tu.“

Unutra je već pao mrak, seo sam i shvatio da se oko mene nalaze na hiljade ljudi, i da svi gledaju u platno veliko kao fudbalski stadion. Tata me je postavio u sredinu pri vrhu ali je mene mnogo više privlačio prvi red gde sam otrčao čim sam mu video leđa.

Film je počeo. Pustinja, spaljeni čovek koji dolazi niotkuda, misteriozni bluz Reja Kudera, plastična flaša i veliki gutljaj vode. Odmah sam otišao tamo, prepustio se i osetio film bukvalno kao da se meni događa, posebno što je glavni klinac bio isti ja.

Filmska umetnost je na mene tada ostavila toliko jak utisak da sam podsvesno znao da će kinematografija biti deo mog života. Više od svega sam ipak poželeo da živim život sa platna i upoznam Nastasju. (Sa Patrišom se to čak približilo realizaciji kada smo ušli u eru elektronske pošte ali je „kovertirano“ ljubavno pismo ipak ostalo u ličnoj arhivi kada je zli razum pobedio za dlaku:) 

Najvažnije od svega u priči o Nastasji, bioskopu i meni je reč „izenađenje“. Niko tom dečaku nije objasnio šta je bioskop, nigde on nije mogao da vidi trejler a kamoli da, kao danas, zna unapred sve o filmu koji će gledati.

Takvo je bilo vreme i zbog toga je taj veliki bioskop za tog malog dečaka bio najbitniji doživljaj u životu, intenzivniji od najstrašnije kuće straha i svih rolerkostera na svetu. Izlazak iz sale sam doživeo kao da sam se probudio iz sna a kao juče se sećam nogu džinovskih posetilaca kada smo svi zajedno zamišljeno napuštali bioskop.

Prva filmska scena koju pamtim je ujedno i ona koje se najviše puta setim u toku godine, čak i danas, nakon bezbroj odgledanih filmova.

To je slika zamišljene i neodoljive blondine u roze čupavom džemperu iza stakla koje je napravljeno tako da kroz njega ne može da vidi svog muža i sina koji tamo sede i gledaju u nju.

Na fotografiji: Gregor Zupanc kao dete i mali Hanter, lik iz filma "Paris, Texas".

 

 

 

 

Gregor Zupanc

Rođen je 5.jula 1976. Filmskom i TV režijom počeo da se bavi u svojoj 21 godini, u okviru kreativnih radionica istraživačkog centra Radio Televizije Srbije gde realizuje svoj prvi eksperimentalni igrani film „KA K..“ inspirisan Francom Kafkom i vizuelnom estetikom beogradskog slikara Koste Bunuševca. Nakon napuštanja Fakulteta za fizičku kulturu upisuje i završava dvogodišnju filmsku školu Dunav Film u klasi Srđana Karanovića i Vladimira Blaževskog. U ovo vreme radi kratke igrane i dokumentarne filmove a jedan od njih, „Pećina“ dobija nagradu na festivalu kratkometražnog i dokumentarnog filma u Beogradu. Kao reditelj i scenarista realizuje preko 200 dokumentarnih, igranih i "live" TV programa iz oblasti kulture, obrazovanja i zabave... Od 2006 god. do 2013 god. kao "free lance" režira i producira reklamne i muzičke spotove, igrane filmove, kratke igrane filmove i televizijske formate. Trenutno radi kratku dokumentarnu formu “Moj lični pečat” koja se sa velikim uspehom emituje na RTS 1.

komentari (0) ostavite komentar


 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 Šta je 642 

BY JOVANA DLAČIĆ KOBALD

 what is this? 
ned 1. april 2018.

MOST WANTED

642 Đorđe Stojanović TKV Ana Maria Rossi Jelena Đurović Apple Aleksandar Maćašev SFRJ Tijana Kojović Vuk Jeremić Mats Staaub Tijana T. Maja Maljević Parobrod Milena Vukmirović Amerika Bret Iston Elis Marina Marković Dejana Vučićević Marija Pavlović Dejvid Kameron Jugoslavija Maja Kojović Ahmadinedžad Kejt Mos Mirko Ilić Britanija Srbija Stanislav Mirković Amfilohije Angela Merkel Agitpop Kristofer Hičens Kosovo Bibi Netanjahu EU Čiča 30. februar Bogomir Doringer Irena Škorić Irina Simić Bratislav Pantelić Evropska unija Dimitrije Vojnov Beba Kapičić Aleksandar Đorđević Nenad Radujević Josip Broz Tito Doktor Dum Jelena Novaković Ivan Grubanov Mit Romni Stiv Džobs Barak Obama
NATO

European Union

Doba Nevinosti